Ideologija u oskudici Prilog o proučavanju prošlosti Valjevske gimnazije Milorad Belić

podnaslovi } Ideologija u oskudici Ideološko obrazovanje Prikupljanje i dodeljivanje pomoći

Ideološko obrazovanje

bilo je prioritet i u novoj vlasti. Već na prvoj sednici Nastavničkog saveća od 27. januara 1945. v.d. direktora Milivoje Mandić je upozorio nastavnike na „njihovu dužnost da aktivno učestvuju u narodnooslobodilačkom pokretu”, da bi od kraja februara 1945. bili ukinuti veronauka, nemački i italijanski jezik, a uvedeno učenje ruskog jezika. Raspisom Povereništva za prosvetu (4. april 1945) istorija NOB „ima(la) se predavati u svim razredima gimnazije” i svi su bili u obavezi da „prikupljaju građu za istoriju NOB-e”. Zamenjeni su i udžbenici. Po kratkom postupku su okvalifikovani kao izdajnici i streljani direktor Ilija Majstorović i prof. Vasilije Aljtov, a ista sudbina je zadesila i pojedine učenike, pripadnike dobrovoljačkih jedinica, koji su bili uhvaćeni posle 15. septembra 1944.

Nova vlast je vršila i reviziju svedočanstava, pošto su neki učenici bili nabeđeni da su prelazne ocene dobili samo zato što su se nastavnici plašili tadašnje vlasti (domaće i Gestapoa). Naveden je bio slučaj kćerke bivšeg načelnika valjevskog okruga, Dragomira Lukića. Pri donošenju odluka vodilo se računa o tome „kakav je bio stav učenika, kao i njihove najbliže rodbine za vreme okupacije” (zapisnik od 3. avgusta 1945). Nastavnički savet je zauzeo stav da se svedočanstva overe „pošto učenici nisu mogli uticati na objektivnost nastavnika”. Nije poznato da li je nekome bilo uskraćeno verifikovanje svedočanstva.

OSKUDICA - Razumljivo je da se nastava odvijala u uslovima velike oskudice. Od početka 1942. časovi su držani u kafani „Podgorina”, kao i u kafanama „Podgorska kasina” (od 28. oktobra 1942), „Šargićevoj kafani” (od 2. marta 1943) i u kafani „Jadru” (od 15. marta iste godine). Inventar je bio veliki problem. Učenici su morali da donesu po stolicu od kuće i da ih obeležavaju, kako bi ih, na kraju godine, mogli da odnesu. Stolice učenika jedne gimnazije stavljane su na jednu stranu, a stolice učenika druge gimnazije, na drugu stranu učionice. Smešnih scena bilo je i posle rata, pošto su učenici „trčali da što pre zauzmu mesto”, pa se stvarao veliki nered (zapisnik od 24. novembra 1945).